Jednog jutra probudila me moja draga majka Anđelka i rekla mi da moram poći u novu školu. Nisam bio baš presretan s tom idejom. Mama se naljutila i poslala je tatu sa mnom. Došao sam u školu i uočio isto računalo kakvo imam i kod kuće. Odmah prvog trena sam se zaljubio u ovu Školu. Učitelj mi je postao najbolji prijatelj jer mi je pokazivao svoje slike s godišnjeg odmora. Kad sam došao kući odmah sam uključio računalo i javio se svom najboljem učitelju preko e-maila. Bio mi je najbolji učitelj a ja njemu najbolji učenik do kraja mojeg školovanja. Takvog učitelja pamtit ću do kraja života. Svaki dan sam poslije škole odlazio svojem učitelju da igramo našu najdražu igru. Učitelj je bio jako dobar i naučio me sve što je znao o računalima i to mi je znatno pomoglo u mojem daljnjem školovanju. Jedne smo godine čak zajedno bili i na godišnjem odmoru preko ljeta. Jako smo se zabavili i bilo nam je nezaboravno. Nadam se da me se i sad poslije svih ovih godina sjeća i da pokazuje slike s našeg godišnjeg odmora svojim drugim jako dobrim učenicima.